Ime mi je Ðorde Balaševic. Prijatelji me uglavnom zovu Ðole. Roden sam 1953. (bik), u Novom Sadu, u gradu kroz koji protice Dunav. U Evropi, formalno…

Išao sam u gimnaziju, ali nisam maturirao. Studirao sam geografiju, ali nisam diplomirao. Vojnu obavezu sam regulisao, u celosti, nisam osudivan, ni krivicno gonjen, i nisam bio clan Saveza komunista. Nosilac sam najvecih društvenih priznanja, od kojih nemam ni najmanje koristi.

Snimio sam deset singl i devet LP-ploca. Pozlatile se, dao Bog…

Profesionalnih uspeha imao sam, hvala na pitanju, a jedan od tih, na samom domaku istorije, je i poslednja jugoslovenska turneja, u maju 1990. Poslednja jugoslovenska, ne moja. Jedva cekam da vidim ko ce sledeci “napuniti” Skoplje, Niš, Beograd, Sarajevo, Zagreb i Split, o istom trošku…

Pred narodnjackom najezdom, povukao sam se u utvrdene gradove. Živim, još uvek, u Novom Sadu, gde sam za sebe placam socijalno i penzijsko osiguranje. O porezu da i ne govorimo…

Oženjen sam, sretno, devojkom po imenu Olivera, ponosni sam otac dve lepe devojcice. I gotovo…

Oni koji su me zavoleli po muzickoj liniji, znaju štošta o meni. Oni koji me dosad nisu zavoleli, i nece, bojim se…